shadow

Škola

Stoička škola borbe za slobodu i dostojanstven život radom i odricanjem

Svako živo biće (i vrsta) da bi opstalo mora konstantno da uči i da predaje svoje znanje drugima. Čovjek treba da uči kako da postane totalizujuće životvorno biće, i tako se samoizgrađuje i samopročišćava, radom i odricanjem. Radom na sebi i za svoje bližnje ojačaće svoju volju za slobodu i opstanak. Odricanjem od svega što nije neophodno oslabiće kapitalistički sistem. Da bi opstao mora se totalno posvetiti učenju, radu,odricanju i borbi. Trebamo vratiti vjeru u rad i borbu. Danas neki ljudi vjeruju u mnoge iluzije,fantazije,dok drugi duboko vjeruju u Boga i mole ga da ih spasi,ali sve manje vjeruju u rad,učenje,stvaranje i u borbu. Strah od kapitalizma i imperije je toliki da parališe bilo kakav otpor. Ako ga nemožemo pobjediti borbom prsa u prsa, možemo se od njega sakriti ili mu pobjeći. Bježati kao Mao Cedung u dugom maršu. Bježati od potrošačkog načina života, od sve agresivnijih medija i sakriti se u svoj mali zamak, tvrđavu; svoju porodicu. Mlade ljude tome treba učiti, jer je stvaranje porodice i briga za nju sve teža i teža.
Stoik se postaje učenjem kroz kakva sve iskušenja, muke i probleme ,na koji način treba proći da bi se dolazilo do stoičkih ciljeva ,razvijanja vrline ,življenja u skladu sa prirodom i vlastitim razumom. Stoički može da se izdrži ono što je neko prije već izdržao, te ako se zna koji je cilj, (gdje je kraj ) i da u toj misiji nije sam (već da su generacije prije njega izdržavale).
Kapitalizam pojačava pritisak na ljude da iz njih izvuče maksimum. Svi se trude da daju svoj maksimum (makar se i dopingovali) ,ali nisu svjesni štetnih posljedica po sebe i prirodu. To im treba dokazivati na svakom koraku.Samo ako su svjesni dimenzija destruktivnosti kapitalizma mogu se revolucionarno promjeniti. Niko problem,krizu,rat,presing ne veže za suštinu,za osnovu sistema kapitalizma,nego za periferne pojavne oblike. Najčešće u liku nekog pojedinca,stranke, države, institucije. Niko ne prepoznaje da iza svega stoji poredak, sistem, ideje, pravila (PARE NE SMRDE,UNIŠTI KONKURENCIJU, ZAVADI PA VLADAJ, VELIKA RIBA JEDE MALU, PRODAJ VIŠE, PLATI MANJE, PROFIT IZNAD SVEGA, PARA VRTI GDJE BURGIJA NEĆE, NOVAC SVA VRATA OTVARA, AKO NEZNAŠ ŠTA VALJA KUPI NAJSKUPLJE, ZARADITE KUPUJUĆI, AKO SI PAMETAN ŠTO NISI BOGAT), zato što je to jako teška i kompleksna tema. Stoici kažu da se ljudi ne boje smrti onoliko koliko se boje razmišljanja o smrti. Isto tako se mo+e reći da se ljudi ne boje kapitalizma ,već razmišljanja o poretku,sistemu u kojem žive. Zato što osjećaju da je on duboko nepravedan I destruktivan prema većini naroda. To se može dokazivati samo za katedrom. Kapitalizam je i to degenerisao ubacujući u prosvjetu profitabilnost kao važniji kriterijum. U današnjem poretku su od prirode uloge prirodne selekcije preuzele korporacije i institucije sistema.
Akademske ustanove su najtvrđi bastioni odbrane kapitalizma(status quo), one sa pozicija vrhunskih intelektualnih autoriteta propovjedaju da sistem nije savršen, ali je najbolji mogući. Kad i uoče štetne posljedice ne traže zajednički uzrok porasta svih ljudskih problema. Izbjegavaju sveobuhvatni pristup rješavanju problema siromaštva, ratova, bolesti, ovisnosti, već se svako bavi samo analizom posljedica u svojoj usko specijaliziranoj branši. Nauka je izuzetno angažovana u traženju rješenja za sve probleme koji muče čovječanstvo,ali samo parcijalno (usavršavaju se lijekovi za sve bolesti, performanse mašina, genetika, razvijaju se nova oružja da bi se sačuvao mir) niko ne sagledava sve dimanzije, pa još i istorijski kontekst (jaz između humanističkih I tehničkih nauka). Niti traži neke nove modele društvenog uređenja, niti analizira vladajuće etičke principe kapitalističkog sistema. Posjedovanje visokih zvanja naučnike zasljepljuje i guši u njima sve ljudsko (naročito osjećaj za patnju drugih).
Što je nesigurnost veća to je veća i želja za informacijom o izlazu. Ko manipuliše sa informacijama kontroliše i profitira,ali svoje društvo u kojem živi u krajnjoj liniji zaglupljuje. Zato je potrebna nezavisna škola organizovana u neformalnu organizaciju za učenje o borbi uz rad ( majstor radi, a šegrti mu pomažu, radeći uče kao nekad u majstorskoj radionici) fokusirani na konkretna rješenja. Grupa koja bi preispitala sve aspekte ljudskog života, tražeći bolja, humanija rješenja za svakodnevne probleme (zdravstvene, prehrambene, transportne, stambene, ekonomske, ekološke). Ta rješenja bi predstavljala modele kako se može smanjiti potrošnja, i povećati individualne sposobnosti (zdravlje, znanje, kondicija).
Znanje, svjetlost svjetionika je dragocjeno da bi se saznalo u kom pravcu se nalazi kopno ,hrid, opasnost ili spas.Ideja o nužnosti prevazilaženja kapitalizma, kao sistema koji zanemaruje bitno čovjeka i život, je kao prvi i najvažniji djetetov korak .Kao što je želja za ozdravljenjem(ili odvikavanjem od ovisnosti) pola zdravlja,tako je svijest o štetnosti sadašnjeg poretka po cjelokupno čovječanstvo(čak i za one koji su tzv.dobitnici u tranziciji) pola rješenja. Iza koga treba nastaviti dalje dokazivati njegovu štetnosti, razvijati načine prevazilaženja naše ovisnosti o novcu,kapitalu, profitabinosti, a pri tome ne slabiti i ne odustajati od razvoja svoje porodice.
Svi znaju da sadašnje stanje nije dobro, ali je jako teško da neko shvati koliko je stvarno loše. Svi misle da se pretjeruje dok mečka ne zaigra pred njegovim vratima,onda biva najčešće prekasno za bilo kakvu akciju.Naš je najveći problem sistem po kojem funkcionišu i država i društvo.Kako vrednujemo, kako planiramo, kako rješavamo probleme taj sistem je kapitalizam.
Problem je što se zanemaruje i minimizira kolateralna šteta koju taj sistem stvara ,a preuveličava se činjenica da se proizvodi sve više najrazličitijih roba(i to naziva progres) sve više zgrada, mostova, puteva. Niti jedan ugašeni život nemože da se opravda postizanjem viših ciljeva. Sva bogatstva svih NATO zemalja, i sve njihove demokratske, evropske vrijednosti ne vrijede jednog života nedužnog djeteta. Ako jedno djete strada od vakcine treba dovesti u pitanje sistem vakcinacije i obustaviti ga. Narod bi rekao da svjetski vladari kolju vola za kilo mesa.
Za to je potrebno znanje što više umnih ljudi organizovanih u sistem škole. Koja bi naučno dokazivala iz svih mogućih aspekata (istoričari, filozofi, hemičari, biolozi, ekolozi, psiholozi…itd) postojanje i štetnost kapitalističke pretnje u vidu virusa, kancera, degeneracije na tijelu čovječanstva. To je degradacija ljudskosti sa ljestvice vrednosnog sistem svih ljudi zajedno i svakoga pojedinačno, a precjenjivanje novca, kapitala, profitabilnosti kao najvažnije vrijednosti nekog ili nečega.
Cilj te škole bi bio i da naučnim metodama dokazuje štetnost sistema koji profitabilnost stavlja ispred i iznad humanosti, interes kapitala iznad interesa čovjeka, ljudi, naroda.
Recimo da se dokaže kolika je štetnost šećera u ishrani, koliko to svi znaju, koliko to minimiziraju zbog profita na šećeru i lične ovisnosti o šećeru. Svi ga vole, svi u njemu uživaju, svi na njemu zarađuju i svi minimiziraju njegovu štetnost. I misle da ih čini sretnima. A on je među najvećim tihim ubicama na planeti (naročito kad se udruži sa ostalim hemijskim otrovima u malim količinama).
Svi znaju koliko mladih pogine na putevima, i svi to minimiziraju ,jer su se na to navikli, teško im je da revolucionarno, radikalno promijene navike i iskorijene uzroke toga i da prepoznaju krivca u sistemu, kapitalističkom sistemu.Koji forsira brže, jače, snažnije automobile, veću dostupnost alkohola, veću opterećenost vozača.
Svi znaju gdje sve kanalizacije završavaju i misle da to priroda može sve apsorbovati vječito. Svi se samo pravdaju (kao nacisti za vrijeme rata da nisu znali koje su dimenzije uništenja u logorima) i prebacuju odgovornost na druge. Suština stoicizma nije u traženju opravdanja, već u traženju rješenja . A škola bi trebalo da odvede đake na sva smetlišta kao na izlet, da postanu svjesni dimenzija destruktivnosti. Zatim da ih provedu kroz sve čekaonice svih klinika samo da gledaju koliko ljudi strada i pati od bolesti uzrokovanih kapitalizmom, potrošačko društvo uzima danak veći od benefita koji pruža.
Vjekovima su djeca bila najveće bogatstvo i mjerilo svih vrijednosti, smjer svakog angažovanja, najveća radost i najveća ljepota i dobrota. Čovjek mora ponovo da izgradi taj stari Vrednosni Kod jer je samo on kompatibilan sa našim genetskim kodom. Kao šo naš organizam najbolje apsorbuje prirodnu hranu(bez GMO, aditiva, itd..). Treba da se cijeni više onaj koji je uspio da stvori i pravilno da odgoji više djece, pravih ljudi nego onaj ko je stekao više novaca. Zato što nas samo naša djeca mogu spasiti, osvjestiti, obradovati kako treba. I zato što nam nedostaju, i zato što nam ih otimaju kada odrastu i završe škole. I zato im moramo biti podrška do kraja našeg života bez obzira na sve ugodnosti i neugodnosti koje nas mogu od toga odvratiti, jer su uslovi za svaku novu generaciju sve teži, a djeca sve slabija (u svakom pogledu).
Zbog naše djece moramo zapisivati naše viđenje konkretnih istorijskih događaja. Sa aspekta golih činjenica , i kritičkih pretpostavki o uzrocima, motivima i planovima istorijskih aktera (kao što su saznanja o olimpizmu i fašizmu Ljubodraga Simonovića Ducija), (ili o Bobiju Fišeru šahisti koji je proganjan zato što je prekršio sankcije protiv Srbije i Crne Gore tako što je odigrao partiju šaha sa Spaskim na Svetom Stefanu).
Takva Istorija bi trebalo da je najvažniji predmet ako iz nje izvučemo pouke(mnogi tvrde da je Savezna Republika Jugoslavija bombardovana zbog njenog ekonomskog sistema, a ne zbog Kosova i Metohije). To je značajan argument o destruktivnosti kapitalizma (koju smo mi osjetili na svojoj koži), a mnogi ga zaboravljaju. Evociraju se događaji kao gađanje zgrade RTS i ubijanje radnika i za to optužuje direktora koji je na kraju jedini osuđeni krivac za bilo koju žrtvu bombardovanja. Istorija treba da razvija istorijsku svjest i svjest o zlu, o dimenzijama i korjenima zla i destrukcije. Vrednovati kolika i čija je realna odgovornost. Kao da neko namjerno zgazi đaka na pješačkom prelazu, a za to na kraju odgovara (robija) njegova majka jer ga je samog poslala u školu (nije ga dovoljno zaštitila), a ubica bude dočekan sa svim počastima.
Potrebna je škola koja će ljude osposobiti za život, povećavati naše mogućnosti i smanjivati naše slabosti. Ospasobiti ljude da vjeruju u logiku. U kojoj će se identifikovati naši pravi prijatelji,junaci iz prošlosti(iz svih prošlih ratova ,iz zemlje i inostranstva) i naše iskonski neprijatelji(koje treba raskrinkati kod nas i napolju)neljudi,i uvjek se sjećati svih nevinih žrtava kapitalističkog sistema(i u miru i u ratu).A naročito upoznati i proučavati kapitalizam kao ideologiju iskonskih neprijatelja čovječanstva .Analizirati’’ snagu i komparativne prednosti’’kapitalističkog sistema.Imperije su se razvijale i opstajale dok su mogli da uništavaju slabije i neorganizovanije.I sada je NATO(EU i SAD su samo logistika alijanse) na vrhuncu svoje moći,svakim danom sve jači.Ulazi u nove sukobe,uništava slabije,a pri tome glumi krizu da bi štampao više novaca i razvijao svoju vojnu industriju.Toga je svjestan ostatak svijeta i ništa ne preduzima da zaustavi tu razularenu zvjer.Zato što su svi robovi svojih navika,konformizma, kukavičluka i nemaju kritički i menjalački,revolucionarni ,ustanički duh.
Mislim da je bolje argumentima i ličnim primjerom uticati na druge,a ne skupljati sigurne glasove i poslje ih prodavati u parlamentima za malo privilegovaniji položaj u zajedničkom kapitalističkom koncentracionom logoru zvanom Srbija.Organizovanje škole bi bilo beskompromisno političko djelovanje sa ciljem da mijenja sistem i pravila,a ne da vlada u destruktivnom sistemu po destruktivnim pravilima.Dolaženje na vlast samo po sebi ne bi rješilo probleme i promjenilo sistem jer je problem puno dublji , vlast nad narodima ima (potencijalnu)ogromnu podršku (i finansijsku i vojnu)izvana u NATO paktu.
Danas su svi dužni kao narod i od rođenja do smrti moraju slušati diktate stranih povjerioca.Koji instaliraju nove vladajuće garniture sa ciljem da se sve više zadužuje.To je najperfidniji vid kolonijalizma dužničko,ovisničko ropstvo.Zato više ne postoji vladavina većine nego vladavina povjerioca nad dužnicima.Prvi korak u oslobađanju je odvikavanje od potrošačkog mentaliteta. Kampanja smanjenja potrošnje ne odgovara kako SAD,EU tako ni Rusiji,Kini ni bilo kojoj većoj i jačoj državi orjentisanoj na izvoz ,ali samo odgovara nama običnim ljudima.Potrošnja dobara bez ograničenja odgovara samo kapitalističkoj mašineriji i njhovim degenerisanim slugama neljudima, androidima.
Novac je najjače oružje kojim NATO imperija porobljava ostatak svijeta.Svi to znaju,ali se malo ko može oduprijeti njegovoj magičnoj moći ,zato što su oni stvorili osjećaj da nam je novac neophodan.Najveća iluzija kapitalizma je da nam je novac jedino rješenje svih naših problema, i da bez njega(i redovnih primanja) nemožemo živjeti.Tako se zapostavlja,minimalizuje značaj zajednice(porodice,društva, naroda) u kojoj živi.Novac je samo potreban onima koji nemogu unutar svoje porodice,društva i nacije da ostvare svoje potrebe(najčešće zato što su predimenzionirane).Veći je problem što nememo jaku državu,naciju,porodicu pa se za novac hvatamo kao za slamku spasa.
Kad se ljudi za svoju državu bore kao vojnici(ne žaleći da u toj borbi daju svoj život),a država im obezbeđuje sve što im je neophodno(kaoroditelji svojoj djeci , onda nema potrebe za novcem.
Osnovna karakteristika neljudi je da neljudske odluke donose i izvršavaju bez griže savjesti(Snouden je primjer da čovjek može i mora da bira ljudski način,i da može da se odupre i najbrutalnijoj sili).Ljudi nekad izaberu neljudske načine za rješavanje problema(npr abortus) ali se zbog toga kaju i to ih grize do kraja života.Neljudi,androidi smatraju poštene ,vredne,pametne,ali siromašne budalama.Prema njima gaje prezir i iskorištavaju njihovu dobrotu.Rado ulaze u sukob.I sve to zbog sticanja imovinske koristi ili dominacije nad drugima.Lako se prilagođavaju zlu,kad izaberu manje zlo ostale i sebe ubjeđuju da je to dobro.Oni kriju svoje pravo lice,glumeći humanost davanjem novca,intenzivno se družeći(iako samo sebe vole).Spuštaju kriterije za sve,relativizuju dogovore i tuđu nesreću.Razvijaju svoje potrebe u svim domenima.Uživaju u kupovini i trošenju,štede samo da kupe nešto veće,ali ne štede da nekome daju.Uvjek daju prvenstvo formi a ne suštini(poštuju običaje bez obzira na smisao,prate modu u svemu)Imaju kompleks više vrednosti od ostalih ljudi(naročito ako imaju visoko formalno obrazovanje).Sve tumače sa maksimumom malicioznosti.Oni su apostoli kapitalizma(lojalni i dobro motivisani)Kapitalizam ih prepoznaje,regrutuje i degeneriše za svoje potrebe,a kad ih iskoristi onda ih odbacuje.Tada mnogi postaju razočarani u ljude(a ne u sistem).Nemaju emocije,i često imaju bezizražajna lica kao naši političari(osim kad su u kampanji za dobijanje legitimiteta).Jednom rječju naša takozvana politička,finansijska “elita“ je najbolji primjer tipičnih neljudi.
Ljudi kad osjete da su u opasnosti ili bježe ili ulaze u sukob ili trpe(bolje nepravdu trpiti nego nepravdu činiti),ali ih sve to jako opterećuje.Teško se zlu ili nekoj promjeni prilagođavaju.Svoje slabosti ne kriju.Postavljaju visoke kriterijume,naročito za prijatelje.Ponose se svojim porjeklom a istovremeno su i jako kritični i prema precima,i prema djeci.Skromni su prema svojim uspjesima,i u svojim potrebama.Žrtvuju se svakodnevno, odričući se čak i na štetu svoga zdravlja(naročito majke,bake za svoju djecu i unučad)Manje im je stalo da spoljašnjeg izgleda.Smatraju se jednako vrednima i prema svima se odnose sa jednakom dozom poštovanja(i prema podčinjenima i prema nadređenima)Oni se bore prvenstveno za svoje porodice,ali poštujući zakone pa makar i bili na njihovu štetu.Poznaju se po tome da uvjek čekaju u redovima, nikad ne idu preko reda i preko veze.
Radnička klasa (oni koji žive od svog rada,stvaraoci , a ne samo nekvalifikovana radna snaga) treba da razvija ,uči samosvjest da je ona najkvalitetniji ,najproduktivniji segment i jedini spas ljudi i čovječanstva.Da je sve oko nas stvoreno njihovim radom.Ali i najneorganizovaniji,najovisniji (neslobodniji) i najpotcjenjeniji sloj društva,ali i sa najvećim ravolucionarnim potencijalima.Ostalima je puno bolje u parazitskom sistemu.Nisu reakcionarni samo kapitalisti nego i svi oni koje oni subvencionišu,svi koji grčevito čuvaju sadašnji poredak(čak i po cijenu svog života).Represivni organi pod maskom očuvanja mira i sigurnosti čuvaju svoje privilegije.Svakom čovjeku,a naročito djetetu veća opasnost(po zdravlje) prijeti iz kioska,kafića,kladionice ,nego od kriminalaca i terorista,ali to nikog ne interesuje.To se najbolje vidi kad se usporedi koliko je ljudi stradalo od koristoljubivih kriminalaca i nepoznatih nasilnika,a koliko od posljedica nehumanog ražima.
Škola bi trebala osmišljavati načine nenasilne borbe i osnažiti ljude za svakodnevne pobjede u borbi za egzistenciju i protiv svake vrste ovisnosti.”Tajna zdravog života nije u tome da znate šta treba da činite već je u činjenju onoga što znate.’’J.V.Gete.
Da ljudi nauče da sami mogu da se liječe ,hrane,rekreiraju,druže bez ili sa vrlo malo novca(suštine kapitalističkog sistema).Da se organizuju bez institucija, i da rade i bez novčane naknade,da pomognu prijateljima(moba).Da između sebe prepoznaju prave autoritete i da ih slede, i to ne samo na lokalnom i nacionalnom već i na internacionalnom nivou.Da steknu samopouzdanje, samopoštovanje i samosvjest.Da budu ponosni na svoju misiju da kreativnošću šire ljudskost u visinu i širinu i dubinu.Da izmeđe sebe djele infomacije,znanja,iskustva,emocije i novac.Zato što nam kapitalizam uzima teško stečeni novac i tako jača ,a mi slabimo.Moramo sve više raditi za sve manje novaca,ili da nemamo nikakva primanja(što vodi u stagnaciju).
Škola treba da stvara drugove koji će pomoći u nevolji.Kada su jednog logoraša pitali kako je preživio logor ,on je rekao(parafraziram)da je sa ljudima,drugovima sve lako prebroditi,ali sa neljudima je teško i na slobodi.Nije teška robija,teški su robijaši(robovi potrošačkog društva) naročito ako su neljudi.
Niko nije prorok u svom selu,pa je tako teško sami i jedino roditelji da formiraju kod svoje djece sistem vrednosti.Africka poslovica kaže da je za dobar odgoj djeteta potrebno čitavo selo(nije dovoljno samo roditelji i rodbina i komšije i kumovi i škola).Mlade ljude je teško motivisati da za nešto daju sve od sebe, kada to što su postigli njihovi roditelji za njih izgleda premalo.U to ih može ubjediti samo cjelokupno društvo,potrošačko društvo đe ih ubjediti da što više troše,a asketsko društvo da trošeći manje čuvju najdragocijenije što imaju svoje zdravlje i prirodu i mir oko sebe.
Školu treba da vodi neko ko ima autoritet,znanje,snagu i rezultate.I da oko sebe okupi umne ljude od integriteta,koji kritički gledaju na svet.A da svojim đacima osmisli misiju i viziju budućnosti, pravilno protumači istorijske činjenice i najteže da kroz rad obezbedi razvoj u sadašnjosti.
Škola koja bi funkcionisala kao majstorska radionica,učenje i rad za obezbeđivanje egzistencije.Kao i obezbeđivanje zdrave hrane za dušu i tijelo(proizvodnja,distribucija i prodaja zdravije hrane i kulturnih sadržaja),i razvoj,unapređivanje mogućnosti,performansi,znanja,zdravlja svojih učenika, šegrta i istomišljenika.Brigom o nemoćnima(starima i najmlađima) bi učvršćivali veze između generacija(koje kapitalizam kida i suprotstavlja jednu generaciju drugoj).Stariji moraju biti svjesniji ljepote mladosti i druženja sa mladima,a mladi korisnosti iskustva starijih.
Najbolje se stiče znanje direktno u radu,ali bi priprema za to mogla da se postigne ili preko interneta ili preko radija,gdje bi se mogle širiti ideje,vizije budućnosti kao i primjeri štetnosti kapitalizma.
Trebala bi da podigne estetske kriterijume polaznika(upoznajući sve kulture naroda i sve umjetničke pravce čovječanstva),pošto današnje obrazovanje to sistematski umanjuje i idiotizuje narod.Da bude otvorena i dostupna 24 sata 7 dana u nedelji(makar online).Tu bi se besplatno sticala sva praktična znanja kao rad na mješalici,sa bušilicom,motornom testerom,kuvanje,zidanje,sviranje gitare , bubnjeva,klavira,branje ljekovitih čajeva,pecanje,uzgoj pčela,plivanje,jahanje,vožnja automobila, letenje paraglajderom,planinarenje,alpinizam,odvikavanje od alkoholizma, narkotika,depresije, ples,joga,gimnastika,Tai Či Čuan itd.
Tu bi se mogle gajati stare, zdrave poljoprivredne kulture bez vještačkih pesticida i đubriva za svoje potrebe,skupljati ljekovite trave.I prodavati u lancu dućančića u kojima se ne bi prodavale namirnice koje štetezdravlju ili izazivaju ovisnost, a najviše osnovne, neophodne potrepštine proizvedene u malim zanatskim radnjama.Gdje je većina robe u rinfuzi i zato dosta jeftinija.I sve to organizovano u zadruge pod autoritetom škole.
Radio (internet)stanica i internet sajt bi promovisao zdrav život bez ovisnosti kao vid borbe protiv kapitalizma i kritičko viđenje,sagledavanje dimenzija kapitalističke katastrofe( i ekološke i genetske i moralne),pomagao ljudima da revolucionarno promjene svoj vrednosni sistem,prioritete i navike.Radio bi promovisao sve vidove nekomercijalne muzike,naročito od mladih autora.Rat protiv kapitalizma bi prvenstveno trebalo da se odvija na moralnom,kulturnom i unutrašnjem nivou pa tek onda na ekonomskom i političkom.
Ako je patriotizam ljubav prema svojoj zemlji i svom narodu onda ga treba razvijati kao branu kapitalizmu (koji poznaje samo ljubav prema novcu) u pravcu internacionalizma kao univerzalnog patriotizma.Patiotizam znači da svako pokušava da ostvari sebe unutar svoje nacije,ne ugrožavajući druge,niti odlazeći u druge države sa namjerom da im se uzmu pare(kao što to danas rade čak i vrhunski svjetski muzičari na grandiozne turneje i spektakle)Umjetnici stvaraju za publiku,za slavu i poštovanje za budućnost,a ne prave šou (kojim podilaze niskim strastima publike)za novac.Umjetnici NATO imperije kulturom(i subkulturom) kolonizuju male narode i tako uništavaju njihovu kreativnost(pa se sve manje mladih odlučuje baviti umjetnošću.Pravi patrioti stvaraju u svojoj zemlji za dobrobit cijelog čovječanstva ,a nikome na štetu.I tako postaju pravi reprezentativci svog naroda,a ne da nekog poraze i uzmu mu novce.Pravi patriote vole i čuvaju cijelu svoju zemlju,planetu od zagađenja,uništavanja i od stranaca i od domaćih androida.Kao što se sastaju sportske reprezentacije i klubovi da kroz međusobnu borbu razmjenjuju energiju sa gledaocima,tako treba umjetnici kroz zajedničku saradnju da razmjenjuju pozitivne vibracije.Umjetnici volonterskim radom mogu više da učvršćuju mir i povjerenje među narodima nego što to rade vojnici.Pravo dobronamjerno društvo treba da šalje svoje umjetnike u druge zemlje ne da im uzimaju novac nego da šire bratstvo izmađu naroda(najbolji primjeri su folklorna društva).
Unutar svojih nacija ljudi se najbolje razumiju pa tako i mogu najbolje da razvijaju i obogaćuju međuljudske odnose(što trba da bude mjerilo vrednosti).Oni koji se najbolje razumiju i koji vjeruju u iste vrijednosti,sudove i činjenicesu dio istog naroda.Kapitalizam je bio superiorniji u odnosu na ranije sisteme jer se nije ograničavao na svoju naciju u nijednom pogledu.Internacionalizam je najbolji lijek protiv ratova koji su najviši stepen destrukcije čovječanstva.Razvoj internacionalizma je moguć samo poznavanjem jezika i prihvatanjem drugih kao sebi ravnima.Postavljanjem principa uništi konkurenciju i velika riba jede malu ribu iznad ljudskih(ne čini drugim ono što ne želiš da tebi bude učinjeno,uzdaj se use i u svoje kljuse,pruži se koliko ti je guber dugačak)neminovno dolazi do ratova.
Protiv sistema se treba boriti NE na bazi gnjeva,ljutine,mržnje,impulsivnosti ,nego sa parolom ‘’tiha voda brege roni’’.Samo uporan tihi rad i odricanje,uz poštovanje svih vlasti i zakona(onoliko koliko one poštuju nas) mogu ličnim primjerom kod ljudi probuditi ljudskost i spašavati nas od nekih posljedica kapitalizma.Kapitalizam je ustanovio ogroman broj pravila da bi se zaštitio,i na one koji ih krše se obrušavaju institucije svom snagom.Da bi se oduprli kapitalizmu , a ne nastradati, ljudi moraju poštovati sva ta pravila i više od neljudi(zato što nemaju patrone,zaštitnike unutar institucija policiji,sudstvu)
U toj školi bi svi bili i učenici i učitelji,svako bi od svakog mogao nešto da nauči.Kao što djeca uče od starijih ,tako i najumniji uče posmatrajući djecu kako se igraju.Majstor može da nauči kako da napiše C.V. od studenta,a student da nauči od majstora kako da zamjeni slavinu.Suština je da svi hoće da uče ,da rade,da predaju znanje bez konkretnog direktnog materijalnog interesa.
A i da pozajme alat ili neku knjigu ili bicikl ili čamac ili bušilicu ili prikolicu.Takvo korištenje privatnog vlasništva za obogaćivanje i osnaživanje međuljudskih odnosa postalo bi istinska svetinja.Pozajmljivanje svojih stvari i pomaganje bi trebalo paziti kao svetinju jer to čovjeka može da uvede u raj(skladni međuljudski odnosi) ili u pakao(svađa oko vraćanja pozajmljenog).I zato to treba zabilježiti,ne da bi se tražila adekvatna pozajmica,nego da se svako može sam sebi pohvaliti koliko je u životu stvari nesebično učinio,i tako da izgrađuje svoje samopoštovanje.
Čovjek je bogat znanjem onoliko koliko je ljudi učinio bogatijim za to znanje,a ne koliko je tog znanja sakupio.Nečija alatka je vrednija za društvo više ukoliko je pomogla većem broju ljudi da stvore nešto.Na taj način se nečije privatno vlasništvo obogaćuje više nego što se troši.A ljudi postaju jedni drugima dragocjeniji.Više vrijedi dobar komšija zidar koji će mi pozajmiti lopatu i pomoći nešto ozidati ,nego komšija doktor koji ne želi ništa pomoći.(‘’Umesto uranjanja u sebe,treba težiti širenju veza sa ljudima i obogaćivanju sadržaja međuljudskih odnosa.’’LJ.S.)To inače rade dobre komšije instinktivno,spontano ,ali bi ovo bilo svjesno i organizovano(jer je sve manje dobrih komšija).
U toj školi bi učenje bilo kao nadigravanje ,konstantno nastojanje da se prevaziđe dostignuto znanje.
Čovjek može izaći iz kandži kapitalizma samo znanjem.Što više stvari zna sam napraviti to manje ovisi o novcu.Što više ima prijatelja koji mu mogu i hoće pomoći to manje ovisi o novcu.Neće se pobjediti Kapitalizam,prevazići sistem zanemarivanjem značaja novca i rasipanjem nego povećanim oprezom da se ne troši previše,i da se zarađuje onoliko koliko je neophodno za razvoj porodice.Ako je to više nego do sada onda se mora raditi više.Ako porodici treba više ljubavi onda treba zanemariti posao.
Pošto svaki čovjek nešto zna i želi da kaže, to je dragocjeno,ali i opasno ako ne postoji autoritet koji procjenjuje ko može da predaje znanje ili da pozajmljuje alate itd.Bez pravilne koordinacije, subordinacije i kontrole i najbolje namjere lako odvedu u pakao.
Ta škola treba prvenstveno da pomogne ljudima da obezbede egzistenciju,ali na zdrav način ne oštećujući ni prirodu ni druge ljude.Puno je teže živjeti na zdrav način bez trovanja drugih ljudi ,ali se dugoročno isplati.
Škola bi trebala pomoći da se otvaraju prodavnice bez (nespornih) štetnih proizvoda, u kojima rade vlasnici sa porodicom.I njihovo promovisanje u javnosti.Svaka kapitalistička korporacija gleda da osvoji što više prostora,pa zato i širi asortiman,što dovodi do hiperprodukcije i forsiranja megamarketa.Samo male prodavnice im mogu parirati.To je borba između Davida i Golijata.
Trebalo bi organizovati načine transporta koji ne štete okolini.Zajednički odlazak na posao ili vikend.Forsiranje ekoloških načina prevoza iako oni možda iziskuju duže putovanje,ali znatno zdravije i za putnike i prirodu(naročito vodenim tokovima).
Svu klasičnu literaturu bi trebalo približiti ljudima tako da se prebaci u audio formu,da se snimi čitanje knjige.Tako bi se moglo i u autobusima i na biciklima slušati na slušalicama Dostojevski, Gete,Šekspir,Jack London,Hemingvej itd.To niko nije snimio zato što tu ima puno posla , a nemože se brzo prodati.To treba snimiti na svim jezicima tako da se uče kroz klasičnu litraturu.Prevođenjem tekstova poznatih stranih pjesama bi se promovisalo pjesništvo(odličan primjer je Pjesma o sokolu od Maksima Gorkog u izvođenju Darka Rundeka)
Zatim da se organizuje proizvodnja starih sorti biljaka bez upotrebe hemijskih sredstava,neka vrsta organske hrane(bez državnih licenci) za poznate kupce.Država za organsku hranu postavlja toliko uslova da se sve nakraju ogadi svakom proizvođaču,i zato se niko sa time ne bavi. Trebalo bi besplatno djeliti sadnice starih ,otpornih ,autohtonih sorti voća,ali male zbog lakšeg transporta.
Ako bi se uspjelo okupiti dovoljno ljudi zainteresovanih da kupuju hemijske proizvode(deterdžente za suđe i veš ,sapune i šampone,i sredstva za higijenu u rinfuzi,bez plastične ambalaže,bez dodataka mirisa i vještačkih boja (koji povećavaju cijenu i zagađuju okolinu) takva proizvodnja bi predstavljala dobar presedan.
Bilo bi dobro organizovati druženja bez alkohola i prejedanja,školu kuvanja zdrave hrane i makrobiotičke načine kako se može samoizliječiti uz pomoć prirodnih čajeva i biljaka.
Mogle bi se organizovati igre i mobe(zidanje,branje voća,krečenje,pilanje) kao vid razvijanja zajedništva i pomaganja polaznicima škole.Razvijanje radnih navika i potiskivanje štetnih navika je izuzetno bitno za formiranje ličnosti mladih.Afirmisati asketizam nasuprot vladajućem hadonizmu.
Zamjena i popravka i prepravke polovne garderobe bi olakšalo život mnogima.Kada bi se organizovalo da svi koji imaju višak garderobe nju pohrane u magacin i dobiju pravo da uzmu druge garderobe u količini pedeset posto manjoj od donešene(da bi se uvećavala količina) to bi smanjilo potrebu za kupovinom nove robe.
Sve to bi trebalo da ohrabri mlade da se vežu stvaraju svoju porodicu.Treba prikupiti iskustva mnogočlanih porodica i prepoznati koji su uslovi potrebni za razvoj zdrave i velike porodice.
Ko danas Gavrila Principa veliča je ,u očima obavještajnih službi ,potencijalni revolucionar i kao takav pretnja postojećem sistemu destrukcije i predmet posebne pažnje.I mnogi policijski provokatori ga ekstremno veličaju u cilju privlačenja što više potencijalnih revolucionara, i njihove bolje kontrole i zloupotrebe ili eliminisanja.To treba da se uči u školi,kako funkcionišu provokatori i kako ih prepoznati i izbjegavati.Kako kapitalističke institucije,kao što je policija,školstvo,mediji itd.,kontrolišu narod putem formalnih i neformalnih načina.Kako se kontrolišu tokovi novca,informacija,kadrovska politika.Nada i strah su najbolja sredstva suptilne manipulacije,a poluistine su najčešće sredstvo manipulacije i zato ih treba raskrinkati.
Trebalo bi istraživati i objelodaniti porjeklo kapitala svih kapitalista i tokove novca,raskrinkavanje pravih vlasnika i njihovih namjera,principa djelovanja poreskih rajeva ofšor kompanija itd.Napraviti listu(koju je NATO za vrijeme rata zvao elephant blanket)svih koji ovom zamljom upravljaju i njihovih rođaka prijatelja kumova koji su se obogatili zadnjih godina i tako naučno dokazati da je sav krupni kapital nastao na pljački naše,zajedničke, narodne ,državne imovine ili ulaganjem stranaca sumnjivog porjekla(Berezovski,Šarić)
Treba učiti kako protumačiti kosovski mit.Treba u praksi prepoznati razliku između carstva nebeskog,bogatstva međuljudskih dobrih odnosa, i carstva zemaljskog,potrošačkog raja megamarketa ,ljetovališta,stadiona.Treba učiti mlade da u svojim genima nose uspomene predaka na sve pobjede i poraze,da rođenjem u jednom društvu dobijaju pravo vlasništva i odlučivanjanad svojom zemljom,kojom neko drugi sada upravlja i rasprodaje u bescijenje.
Škola bi se mogla organizovati u najrazličitijim formama od internet on line,preko Skype,web site,do večernje škole ili vikend seminara,tribine,’’on job treninga’’ od nekoliko dana u prirodi,na selu,u inostranstvu.Idealno bi bilo stvaranje obrazovne ustanove sa internatom,koja bi funkcionisala dvadesetčetiri sata cijelu godinu.U kojoj bi kao u vojsci bilo organizovano i buđenje i jutarnja gimnastika,i doručak ,i nastava,i ručak,i posljepodnevni odmor,i dežurstva, i kampovanje,i uzbuna(sve bez oružja).Sve u cilju razvijanja duha zajedništva,ljudskosti,čojstva,junaštva,borbenog morala,gotovosti,kondicije.I sve to na raznim jezicima da bi se internacionalizovalo pitanje borbe protiv kapitalističkog sistema ,a za spašavanje ljudi od bilo kakve opasnosti(poplava,požar, pogrom,epidemija,bolest,glad,siromaštvo,usamljenost).Ta škola bi trebala da ljudima pomogne kad država zataji ,a niko drugi nema financijskog interesa da pomogne.
Jednom rječju sve što je izuzetno bitno za opstanak ,a teško da se može naći u redovnom sistemu obrazovanja,a roditelji to znanje ne stignu sistematizovati i adekvatno prezentovati.
Organizator ,vođa, lider takve škole mora biti takav autoritet koji će snagom argumenata probuditi u drugima svijest o neophodnosti konstantnog proučavanja štetnosti i destruktivnosti sistema.
Svi obrazovni sistemi obučavaju mlade kako da se što bolje uklope u sistem.Stvaraju od ljudi zupčanike koji u mašini zvanoj kapitalizam,mjenjaju svijet .Oni misle da unapređuju svijet i život ,ali taj sistem razara ono što je prirodno,ljudski,pravedno,a razvija ono što je brže,jače,snažnije po svaku cijenu.Cilj te škole je da kroz kritičku prizmu posmatra sistem i ljude,ističe (daje mu veći značaj)ono što je za fanatike kapitalizma samo kolateralna šteta i daje moguća rješenja.Škola trba da prepozna u svim pojavama njihov pravi značaj.Bombardovanje Jugoslavije (kao i razbijanje) je puno duže pripremano i ima dalekosežnije i dublje posljedice nego što nas ubjeđuju NATO kvislinzi.Velikoj većini je teško prihvatiti činjenicu da postoji takva mašinerija kojoj je prvenstveni cilj uništenje svega što je slobodno,pošteno,pravedno i zdravo.Toga postaju svjesni samo oni koji tu destruktivnost osjete na svojoj koži.Kad postanu izbjeglice,prognani,bolesni,poniženi onda se probude iz idiličnog sna,i vide da je u toku bespoštedan rat za opstanak ili nestanak ljudi i ljudskosti.Većina to osjeća ,ali nemože da artikuliše,a naročito da se odupre.Svakim novim danom u međuljudskim odnosima ima sve manje ljudskosti, sve više poslovnosti.Svako samo gleda kako nekom nešto da proda i od nekog neku korist da izvuče.
U stoičkoj školi niko neće trošiti svoj novac ili vrijeme da bi nekom nešto prodao nego da podijeli svoje znanje.Učitelji imaju potrebu da prenesu svoja iskustva kao putnik kad se vrati iz neke daleke i egzotične zemlje.A učenik ako ima znatiželju da čuje i sazna netšo novo,plodotvorno,korisno spasonosno onda može svoje vrijeme da uloži i da se obogati novim znanjem,da se spremi za bilo kakav novi izazov ili stari problem.Škola treba da nauči da nije najveći problem nedostatak novca,niti da je univerzalno rješenje u većim prihodima.Škola treba da nauči svakoga da prepliva tihi okean (opstane ,razvije svoju porodicu ,stvori dom ovdje u Srbiji,ili tamo negdje u Siriji,Libiji, Iraku, Afganistanu) ,a ne da gleda kako da se ukrca u što veći brod(emigrira u neku bogatu državu,trbuhom za kruhom).Škola može da okupi ljude koji su voljni da pomognu.
Škola mora imati univerzalni i internacionalni karakter.Ako nešto smatra dobrim to preporučuje svojoj djeci da uradi sad i ovdje,ono što smatra pozitivnim prihvata da mu se desi.Živi onako kako drugima preporučuje(stoički izdržava nepravdu,odriče se svega što nije neophodno ili je nezdravo.
Stoička učenja u antičko vrijeme su ljudima pomagala da u sebi nađu snage da istrpe nepravde,ali i odlučnosti da sačuvaju i gaje vrline(koje su smatrali duboko ukorjenjenima u ljudskoj duši,a ne poklonjenim od boga).Moralna izvrsnost ličnosti je sposobnost umnog djelovanja u skladu sa najvišim ljudskim i božanskim zakonima,imže se razvijati,unapređivati i gajiti.Zato su je ukinuli oni koji su smatrali da je vrlina ekskluzivno vezana za bogatstvo i moć(niko nije mogao dovesti u pitanje moralnu izvrsnost vladara i njegove klase,osim pravih stoika).Vrlinu treba razvijati od rođenja u svakom ljudskom biću.Naročito osnovne vrline razboritost,pravednost,umjerenost i hrabrost,pa zatim i ostale.Glavni zadatak cijelog asketskog društva,a naročito stoičke škole je čuvanje ljudskosti, časti,poštenja i poštovanja.Kapitalistička etika nije etika nego njena suprotnost(kao što ne postoji čast plaćenih ubica i ljubavnica)Čovječanstvo može spasiti samo univerzalna etika koju nesmije propisivati skup poglavara svih religija.Etika je iznad religije.
Stoici moraju steći snagu i naći način da izmjene stvari,(kapitalistički)poredak,sistem vrijednosti koji se može promjeniti(sve što je jedan čovjek stvorio drugi može da poboljša ,ako je bolji).
Da nađu strpljenja da prihvate stvari,prirodne zakone(jači,brži uništavaju slabije,sporije),momentalni odnos snaga,klimatske promjene na koje sami ne mogu sad da utiču.
Da učenjem ,analizom,indukcijom,dedukcijom dođu do znanja,iskustva,mudrosti da raspoznaju razliku između ta dva,prepoznaju promjenjive i nepromjenjive stvari,pojave,pravila,zakone.
Nova stoička škola nema namjeru da izučava,analizira antičke izvore stoicizma,nego da probudi osnovi duh stoika I primjeni njihov načim ratmišljanja na konkretne ,realne probleme.Da od svakog modernog,antičkog ili dalekoistočnog mislioca uzme ono što može koristiti za rješavanje stvarnih problema.Smisao nije u teorijskim nadmudrivanjima oko nerelevantnih stvari(kao što su metafizičke teorije o smislu,bitku I pojmu.Jer(kako kaže Seneka )sve što je usitnjeno u prah postaje nejasno ,tako I ideje.Stoički je stav da se treba živjeti po onome kako se propovjeda,a da škola služi životu,a realan život da potvrđuje,dokazuje školuGete je rekao da nije smisao da se sve zna ,nego u tome da se primjeni ono što se zna. Škola treba da podiže nivo istorijske,zdravstvene,političke svijesti , poštovanja I samosvjesti.A to se postiže konstantnim usvajanjem novih saznanja I ponovnim preispitivanjem starih teorija., pa zatim primjenom tih znanja I provjerom njihove validnosti.
Mislim da je stoicizam u rimskoj imperiji zabranjen jer se preko njega nije moglo kontrolisati običan narod,već je narod preko stoičkog načina mišljenja mogao da shvati pravu prirodu vlasti ,njihovu neetičnost,pohlepu,bezobzirnost I destruktivnost.
Samodovoljnost koju stoici zagovaraju je suprotnost današnjoj (akademski podržanoj)težnji za traženjem I potčinjavanjem „strateškom partneru”(patrona,sponzora),te da postanu njegovi poltroni,sluge,vazali.Stoici su davno uočili I ocjenili tu tendenciju da se traži sigurnost kod nekog jačeg,pa makar taj jači vodio u smrt.Samodovoljnost treba shvatiti kao sposobnost svakoga da sam(u okviru svog društva) može da vodi računa o svojoj egzistenciji I zdravlju ,ako ima optimalne uslove.A ako su objektivni uslovi sve nepovoljni,mora da povećava svoje mogućnosti(učenjem,askezom, vježbom,jogom), da bi sam mogao prevazići problem.Od drugih tražiti pomoć u obuci za pecanje riba , a ne tražiti ribu kao poklon,milost.Z
abranom stoičke škole se počinje forsirati prosjačenje na svim nivoima,od filozofa,sveštenika,umjetnika,poraženih ratnika I kraljeva do invalida I prostitutki.Pošten čovjek će radije umrijeti od gladi nego tražiti milost. Samodovoljnost se razvija učenjem o mogućnosti samoodbrane,ili bijega od svake realne agresije.A ne potčinjavanje jačem ili brojnijem kao što je to slučaj sa demokratijom.Svako može da nauči da živi od svog rada,da se odbrani I izlječi.Ali to ne znači da treba da živi sam negu u zajednici,porodici,društvu kao ravnopravan partner.
Stoici mogu samostalno da žive,a ulaze u društvo kao ravnopravni ljudi.Biraju društvo I slijede najsposobnijeg.Ne biraju unutar društva I ne slijede onog koji je izabran većinom glasova,ako taj nije časniji od njih,već mjenjaju društvo.Životinje se prilagođavaju okolnostima,a ljudi ih mjenjaju ako mogu.Tako da daju svoj maksimum za rješavanje problema,ako ne uspiju onda daju svoj maksimum da izdrže posljedice , I dalje tražeći način da ostvare cilj.Ako je moj narod napadnut daću sve od sebe(i svoj život ako treba),ali ako moja država krene u nepravedni ,agresorski,nečastan napad, promjeniću državu(ali nikad neću promjeniti svoju naciju,jer je nacionalnost veća od državljanstva) . Ako organizacija kojoj pripadam (I koja mi obezbeđuje egzistenciju)traži od mene da učinim nešto nečasno ili da radim više(za iste pare) ja ću je napustiti bez obzira na to što po kapitalističkoj logicitreba zadržati maksimalna primanja po svaku cijenu.Živjeću siromašnije ,ali ponosno I čiste savjesti.
Protiv sistema se treba boriti izbjegavanjem direktne konfrontacije,traženjem rješenja za konkretne egzistencijalne probleme,učenjem,radom,bborbom za veća prava,bojkotovanjem svega što nas truje. U tome je I antička stoička škola vidjela svoj smisao.
Sva predavanja I rad u stoičkoj školi je na dobrovoljnoj ,volonterskoj bazi.Jer tu školu , a naročito asketsko društvo doživljavamo kao zamak u kojem se možemo skloniti I od neprijatelja I bolesti I vremenskih nepogoda, a pruža nam prostor u kojem se mogu naći rješenja za (zdravstvene, emocionalne, etičke,praktične) probleme.U kineski zid su ljudi generacijama ulagali svoj rad da bi ih štitio od varvarskih hordi.
Autoritet unutar stoičke škole se treba sticati radom,borbom I znanjem, a ne većinom glasova.U tzv. demokratskom društvu neko svojom vizijom,željom,idejom zarazi natpolovični dio društva I zbog toga preuzme vođstvo.Ostali ga prate u njegovoj zamisli često se ne obazirući na dugoročne posljedice. Demokratija služi da se pokrenu svi u nova osvajanja,da I oni koji su protiv rata(a manjina su) budu prisiljeni da ginu za zajedničku ideju. Za asketsko društvo niko ne treba ga gine niti bilo koga da napada zbog bilo čega. Zato nema potrebe za demokratskim prisiljavanjem manjine.Pravi se tvrđava (u figurativnom smislu) koja služi za zaštitu I nikoga ne ugrožava.To je sigurna kuća u kojoj nema iskušenja poroka, nema kocke,droge,alkohola,prostitucije,nasilništva,šećera,nikotina,mesa,mlijeka agresivnih medija,politikantskih intriga .
U demokratskom , potrošačkom društvu potrošnja je cilj I sredstvo,užitak I tuga(nedostatak droge vodi u kriziranje),a onaj ko uspije bolje motivisati narodne mase(obećavajući veću sreću I blagostanje,brži napredak I dalji prosporitet) dobija mandat da vlada , da donosi odluke u ime svih. Pa često elokventni, šarmantni, harizmatični,impulsivni ljudi koji lično nemaju ni znanja,ni iskustva,ni poštenog karaktera svojom slatkorječivošću I energičnošću uspiju pridobiti većinu za svoje avanture.Glasanje im je potrebno da svemu da religiozni karakter (vox populi vox dei,se tumači kao glas većine), I ućutkali sumnjičavu manjinu.Abraham Linkoln je rekao da se može zavesti (lagati, forsirati,gurati) dio naroda svo vrijeme,sav narod neko vrijeme,ali nikada sav narod svo vrijeme,pa zbog toga treba stvoriti što više institucija koje narodnu volju iskazanu u jednom danu (glasanja) predstave kao mandat za četverogodišnje vladanje,ratove,oporezivanja,opsade drugih država I njihovo upropaštavanje. Demokratija je suptilno ubjeđivanje većine(jer nikad nemogu ubjediti sve) da se za njihovo dobro može I mora više angažovati država.Tako da je državni aparat porastao do fantastičnih razmjera (pa je kod nas na budžetu više korisnika nego onih koji ga pune) ,oružane snage su u stanju ne samo da se odbrane nego da unište sav život na planeti.Čovječanstvo može uništiti planetu(zagađenjem,ratom), ali ”nemože” da promjeni jedan nepravedni poredak kakav je kapitalizam.
Stoički kredo „Daj mi snage da promijenim stvari koje se mogu promjeniti, strpljenje da prihvatim stvari koje ne mogu da promijenim i mudrost da znam razliku između ta dva“. Kratko oslikava neophodnost sve tri vrline razboritosti,umjerenosti I pravednosti koje se iskazuju kroz mudrost, strpljenje I snagu. I nepristajanje na pomirenje,predaju sa onim što u ovom trenutku nemožemo promjeniti,i neprestalno promišljanje , preispitivanje, traženje načina da se to promjeni u budućnosti, ono što se nemože promjeniti sad,pa I traženje saradnika za zajednički poduhvat, stvaranje uslova. Takav stav sigurno nije fatalističko pristajanje na sudbinu,božju volju,hirovitost prirode,već proaktivno djelovanje , inicijativu, borbenost,kritičnost,neodustajanje.Fokus na tome da se distanciramo I sagledamo sami svoju interpretaciju objektivnije je suština pravednosti.Nepristrasnost je uslov za pravednost,koja je optimalan balans emocionalnog osjećaja pravednosti I racionalnog sagledavanja činjenica.
Taj stoički stav je samo temelj na kojem treba izgraditi toliko veliku teoriju (o štetnosti sadašnjeg poretka po svakog pojedinačno kao I po sve ljude zajedno),kojoj se neće moći osporiti logičnost, istinitost,nepristrasnost. Jer najjače oružje je logika.Pred logikom spuštaju oružje I najveći fanatici kapitalizma.
Kapitalizam se preobražava u konzumerizam,destruktivizam.Lenjin je imperijalizam označio kao posljednji stadij kapitalizma .Imperijalizam Dž.A. Hopsona nema u vidu višehiljadugodišnje postojanje imperija , te njihov hegemonizam, I suštinsko značenje imperijalizma. Nastojanje imperije da osvaja druge prostore ,kao I da povećava unutrašnji totalitarizam dovodi ljudsku vrstu pred istrebljenje I stvaranje nove vrste natčovjeka. To je proces koji traje hiljadama godina , a sad se vidi gdje vodi.
Njegovanje logike (čiste,realne , a ne teorijske ,apstraktne) može nas spasiti od ogromne količine laži sa kojom nas zasipaju. Najbolje logičko razmišljanje se postiže dijalogom na zadatu temu kroz školu. Najčešće NATO imperija djeluje toliko konsirativno da je nemoguće najveći broj njihovih (ne)djela dokazati materijalnim dokazima ,er su ih uklonili. Tako da mi samo na osnovu njihovih motiva ,navika, možemo konstruisati teorije koje oni podsmješljivo zovu teorije zavjere. Jer zvanično obavještajne agencije samo prikupljaju informacije I prosljeđuju ih drugim državnim organima (ministarstva unutrašnjih I vanjskih poslova). Oni tvrde da ništa ne kreiraju. A suština imperijalizma je da nečuva samo svoje granice već da ima proaktivnu ulogu tj. da se širi.Pa se tako katolička crkva širila prozelitizmom, trgovci nisu čekali mušterije već su ih tražili I nudili robu, dileri nisu čekali narkomane već su ih stvarali (časteći kao I ugostitelji), policija nije samo hvatala kriminalce već je I provocirala, ohrabrivala potencijalne kriminalce na zločine. Takozvani slobodni demokratski svijet nije čekao da se Varšavski ugovor,Sovjetski Savez, Jugoslavija,Libija demokratizuju,oslobode same od sebe (samo se oslanjajući na sopstvene snage) , već je uložio ogromna sredstva (materijalna I ljudska) kako bi ih slomili. Tako I obavještajne službe nisu samo pasivno posmatrale šta drugi rade ,već su sve kontrolisale I vlast I opoziciju,i srbe I hrvate I albance I mudžahedine I ukrajince I ruse(svakog na drugačiji način, različitim intenzitetom nekog novcem,drugog sankcijama,trećeg idejama).
Taj lavirint može samo logika da rasvijetli.
Najjače oružje protiv poretka je znanje (kako sistem funkcioniše,kako nas lomi,deformiše I kako mu se bezbjedno oduprijeti). Ali ne ogromno znanje o često nepotrebnim stvarima , pojavama, ljudima . Već praktično znanje koje nam pomaže da opstanemo I napredujemo kao ljudska bića (u fizičkom I psihičkom smislu)
Suštinska razlika stoičke škole u odnosu na sve ranije I kasnije filozofske škole,ideologije,religije, pokrete je u tome da se fokusira na relevantne životne,istorijske probleme , sa osnovnim ciljem gajenja vrlina. A sve to u skladu sa prirodom I zdravim razumom.
Nova stoička škola prepoznaje poredak kao najveću prepreku za postizanje vrlina.Kapitalistički poredak forsira poroke,na njima se zasniva I porocima kontroliše destrukciju čovječanstva I prirode . U kapitalizmu je prihod I uticaj mjerilo uspjeha. I to bez obzira na kolateralnu štetu .Cijeni se sportista koji izuzetno mnogo zarađuje I djeluje zdravo I uspješno ,bez obzira što to što on radi ne znači nikome pojedinačno ,a ni svima zajedno ništa bitno u životu.
Stoički podnijeti sve nepravde,laži I pritiske (bez kukanja) se može ako postoji viši cilj. I kad se zna da je postizanje vrline veće ako su vremena teža. Demostracijama se samo rasterećuje napetost(toga su svjesne sve vlasti pa ih suzbijaju samo kad su masovne I mogu da ugroze vlast).
Škola treba da skuplja energiju (koja može da promjeni) , a ne da je rasipa kao na mitinzima.
Istina se nalazi u očima djeteta, samo je treba pravilno protumačiti. Kad je moj sin bio pod industrijskom konvencionalnom ishranom, kad nije znao da govori sa tri godine, i da objasni šta želi, on se histerično rasplakivao, jer su ga otrovi sapinjali. Vidimo u očima da ga nešto muči, da krizira kao ovisnik. Izbjegavao jekontakt očima. Sve to nas je razapinjalo i mučilo više od bilo kakvog mučenja. Bili smo očajni i izgubljeni. Jer niko nije bio siguran da ima rješenje, svi su davali kontradiktorne dijagnoze i prognoze. Terapija se sastojala od nejasnih savjeta većinom o tome kako bi on trebalo da se ponaša. Kako je odrastao okružen sve većom pažnjom i zdravijom hranom(bez šećera, mlijeka, krompira, pšenišnog brašna i industijskih proizvoda) tako je nestajao taj osjećaj kod njega. Povećavao se kontakt očima, iz njegovih očiju se vidjelo da smo na pravom putu. Vidjela se istina da se oslobađa okova ovisnosti i čisti od raznih hemijskih blokatora njegovog razvoja. Čista hrana za dušu i tjelo je ključ za oslobađanje od okova kapitalističkog sistema destrukcije.
Svakim danom od svakog čovjeka svaka imperija traži sve veću lojalnost, bez obzira na žrtve, dosadašnje zasluge i principe. Totalitarizam raste u svakom aspektu svakog društva( vjerskom, ekonomskom, nacionalnom,političkom), konstantno hiljadama godina. Sve je manje autonomnih, neutralnih, suverenih, dosljednih, principjelnih ljudi i država. Jedino je sigurno da će onaj ko pokaže hrabrost da brine o svom (narodu,interesu, resursima) ponosu, završiti kao Gadafi , u panteonu heroja (duboko pod zemljom i visoko na nebu).
Vuk je zreo i svjestan , i zato se njegovi mladunci (vučići) odvajaju od roditelja(da bi ih zamrzili) ,obilno hrane(da bi izgubili instikte,koji se bude kad ogladne) ,maze(da bi se opustili) , uključuju u društvo(da bi se identifikovali sa svojim novim gospodarima) ,ukrštaju sa kučkama,da bi na kraju takvi mješanci u drugoj generaciji bili upotrebljeni u hajci na slobodne vukove,kao psi goniči vukova(irski najpoznatiji).Taj metod je efikasan i za ljude ,jedino našu djecu može spasiti svijest (o svom porijeklu ,dobru i zlu i sudbini koja ih može zadesiti) i zrelost.
Čovjek je od vuka napravio psa , da bi ga pas obožavao kao boga. Fasciniran vukom čovjek je drugom čovjeku postajao sve više vuk , a sve manje brat. Pa je od drugog čovjeka tražio da ga obožava kao boga ili da umre. Ubijajući onoga koji mu se nije divio i koga nije mogao pokoriti takav čovjek istrebljuje čitave narode i postaje (Pekićev) android, (Ničeov ) natčovjek. Transformisanjem drugih transformiše sebe. Apsolutna vlast kvari apsolutno,bespovratno i definitivno uništava iskonsku prirodu u nama i oko nas. Drugi ljudi su fascinirani hrastom kojem ni vuk ni grom ništa nemogu . Samo androidi mogu uništiti stotine godina staro živo biće kao što je onaj naš hrast. Divim se vuku na nepokorivosti i hrastu na snazi i istrajnosti. Balansom jina i janga postiže se harmonija.

One comment on “Škola

  1. Раца

    Истина
    Истина је мешавина уверења, убеђења, искустава, знања, васпитања, итд. Сваки човек има своју истину кроз коју његов ум тумачи свет и догађаје у свету и његовом животу. Један човек може да има само једну истину и зато је истина само једна. Не постоји нека универзална истина да би могли да кажемо ово је истина, а све друго је лаж. Да промени своју истину може само човек кога Бог учи како се то ради. Јер Истина је бог. Наша истина је наш бог. И ако је наш бог пун зла, ако је наша истина зла; можете замислити колико ће нам бола нанети зла истина будући да наш ум користи нашу истину да одреди како ћемо доживљавати живот. Ако је наш живот испуњен бесом, гневом, љутњом, мржњом, бригама, страховима, јадом, недостатком самопоуздања, неиспуњеним жељама, муком, патњом. То је зато што је наша истина лоша и она боји наш живот сивим бојама. Сваки наш суд потиче од наше истине. А кад судимо ту су и лоша осећања попут малочас наведених. Практично лоша осећања су казна за неправедан суд. Ако нам је живот обојен црнилом то је знак да треба под хитно да мењамо своју Истину, свога бога. И опет, само Бог може научити човека како да промени истину. Страхови су такође лоша осећања која долазе од наше истине, јер наша истина нам говори да је нешто страшно и да о нечему треба да бринемо. Једном је један мој колега описујући неку ситуацију у саобраћају рекао: „није било толико опасно колико је било страшно“. Од нашег доживљаја зависи да ли ћемо се нечега уплашити или не. Страх је ствар истине, а не ситуације у којој се налазимо. Моја жена се плаши стршљена иако је никада ни један није убо. Мене су убадали али ја умем да контролишем свој ум и истину, и стршљани ме не плаше.
    Васпитање од свих фактора највише утиче на то каква ће бити наша истина. Деца не преиспитују истину својих родитеља већ у свакој новој ситуацији помно прате како ће родитељи одреаговати. Па дете лопова неће видети ништа лоше у крађи, дете жене које благонаклоно гледа на прељубу, ће имати позитивно мишљење о прељуби. Дете лажова ће и само лако слагати. Ако је отац био непослушан свом оцу и свађао се с њим, будите уверени да ће и син бити такав према свом оцу. Женска деца уче од мајки, а мушка од очева. Када мушко дете нема оца он ће учити од некога из околине у кога мајка има поверења, деда, ујак. Исто важи за женско дете. Деца не узимају моделе понашања од родитеља супротног пола је од њих не могу добити адекватно васпитање, деца то схватају још одмалена. Велика већина родитеља васпитањем изгради истину у дечјем уму која ће то дете у животу чинити несрећним. Узалуд сав новац који ће дати детету да буде срећно кад га његова истина кроз разне страхове чини несрећним. Родитељ који је трчећи за новцем трудио се да створи деци што више, научио је децу да им никад није доста новца, па коликогод да блага остави деци, њима ће то бити мало, јер истина у њима тражи више.
    Поставља се питање: каква треба да буде наша истина да би све у животу дочекивали са радошћу?
    Христос каже: „Не брините се, јер ко може бринући се лакат свом расту да допринесе“. Он нам поручује да за храну, одећу и све што нам је потребно брине Бог. Ми треба да будемо безбрижни да би били срећни, да имамо поверења у Бога. Радећи можеш допринети расту свом, а бринући ништа нећеш постићи до бити несрећан. А ми смо научени да бринемо, бринемо а ништа не предузимамо да узрок наше забринутости решимо.
    Лоша искуства постају стални извор страхова. Сећања на лоша искуства такође постаје део наше истине. Интелект, тај ђаво у нама је преузео улогу нашег заштитника, и ако наилази нека нова ситуација иоле слична ситуацију којој смо доживели лоше искуство наш интелект нас алармира на опасност. Да је само аларм у питању, ни по јада, већ се он потруди да ми поново у сећању проживљавамо лоше искуство са свим лошим и страшним осећањима које смо проживели. И што смо више лоших искустава имали, то ће се наш живот претворити у један велики страх. Долазимо у ситуацију да смо стално под стресом јер очекујемо да ће се нешто лоше десити. А истина је да живот јако ретко понавља исте ситуације и да нам наш интелект без стварног разлога од живота прави пакао. Јер наш ум не прави разлику да ли нам се нешто стварно лоше дешава или ми само се присећамо тога. Мозак повећава лучење адреналина спремајући тело за одбрану од претње које нема. Са адреналином расте број откуцаја срца и притисак и дуготрајна изложеност повећаном адреналину води у болест. Од интелекта заштитника он се претвара у убицу.
    У претходним поглављима сам мало натукнуо на које све начине наша истина утиче на доживљај нашег живота, на то како доживљавамо ситуације које нам долазе, значи да ли ћемо бити радосни или несрећни и уплашени не зависи од околности, него од истине која је у нама, која је саставни део нашег ума. Намеће се закључак да ако желимо да нам живот тече у радости ми морамо да водимо рачуна о својој истини. Да је обликујемо и чувамо од зла. Неко бистрији би могао да упита: „Како ја могу да променим искуство које сам имао?“ И тачно, ми искуство не можемо да променимо, али доживљај тог искуства можемо. Могли би да се упитамо ко је мене могао да научи како променити доживљаје из прошлости, и ко ми је уопште дао идеју да то треба радити. Одговор је једноставан. Онај пред коме су прошлост и будућност као садашњи тренутак. Бог учи људе тим стварима. Зато интелектуалци немају представе о томе, јер не желе да чују Божји глас.
    Уређујући механизме по којима ће наш ум да функционише, Бог је одредио да оно што ми од своје воље радимо, наш ум ће то у мислима подржавати и бранити. Ако чинимо безакоње неморал и слично, наш ум ће то оправдавати и нама ће изгледати да другачије и не би могло да функционише. Стога лопов мисли да су сви људи лопови на овај или онај начин, он не може да схвати каква би била корист човеку да буде поштен. „Слободна жена“ у свом уму мисли да су све жене исте као она што је, само се добро крију и немају храбрости да учине нешто за себе. Она не може да схвати мисао поштене и верне жене. Лажову се чини да је немогуће живети, а да се не слаже понекад и да сви људи лажу. Лажов не може да схвати да има људи који строго пазе да не слажу нехотице. Тако да човек и својим умом постаје оно што од своје воље чини. Блуд је све што човек чини, а да је супротно моралу. Хришћански морал није ништа друго до одговоран однос појединца према друштву у коме живи. Истина у нама која је настала после блуда зове се заблуда. И ако би се упитали одакле долазе наши страхови, одговор је да долазе од наших заблуда. Лопов не може да оствари однос поверења ни у својој породици, јер верује да су сви лажови. Такав човек иде сам кроз живот и животне стихије испуњавају његов живот страхом. Као кад човек иде сам по мраку у сред ноћи. Нигде никог и њему није свеједно.
    Човек који чини добро у свом уму брани добро које чини. Његов ум брани потребу да се говори искључиво искрено. У његовом уму се гради истина, а не заблуда. Истина ослобађа човека, даје му храброст и испуњава живот човека радосним доживљајима. И ако погледамо шта је Исус говорио да треба чинити од своје воље, видимо да ћемо чинећи тако у свом уму родити једну истину вредну живљења. Христос је дао одговор како обликовати истину, а благодати живота оних који иду Христовим путем знају они који тако чине.

    Пита једном мене један мој пријатељ да му позајмим нешто пара. Ја у то време нисам стајао добро са парама, па нисам могао ни да му позајмим. Вајка ми се он да нема од кога да тражи на зајам. Ја му кажем да изађе у центар села и нек пита сваког; има добрих људи и даће ти неко. „Ко би мени дао?“ Каже он.
    Ја му кажем да то он мисли тако јер сâм никад ником није помогао, па сад мисли да њему нико неће дати, и да је то његова заблуда јер увек има добрих људи који ће дати било коме. Само немој да губиш наду и питај све редом. Немој да питаш само оне за које мислиш да би имали да ти дају него питај све редом. Он се после испозајмљивао па упао у проблеме да врати дугове… Главно, његова истина је говорила да он не заслужује да му се дâ и он није ни могао да тражи паре на зајам. Човек увек поступа у складу са својом истином и људе и догађаје доживљава у складу са њом. Истина је оно шта највише утиче на квалитет кашег живота. Сваки секунд нашег живота ће бити онакав каквим га наша истина представи. Зао човек чинећи зло у свом уму обликује истину (заблуду) која ће уништити његов живот. Св. писмо каже: „У дела руку својих заплешће се безбожник“. Већина људи пређе преко овог стиха у Св. Писму не схватајући његово значење. А искреном вернику Бог отвара очи његовог ума да види, а онда га учи како чинећи добро да уреди своју истину и Свој Живот.
    Христос Каже: „Ако ти ко удари шамар окрени му и други образ“. И интелектуалцима ово делује као глупост, кажу Библија је преправљана.
    Али погледајмо шта се дешава у нашем уму када нам неко удари шамар. Наш интелект ће се потрудити да му ми вратимо шамар. Покушаће да нас наговори да се осветимо на неки начин. Ако смо слабији или кукавице онда ће нас наш интелект, ђаво у нама наговарати да употребимо неко оружје или слично. И ако урадимо нешто од тога онда ће наш интелект мислима оправдавати то што смо урадили убеђујући нас да смо исправно поступили, градећи на тај начин заблуду, истину која ће нас пунити мржњом увек када сретнемо тог човека, увек када га видимо или га се макар сетимо.
    Окретањем другог образа ми прихватамо кривицу за немио догађај на себе. У свом уму преиспитујемо себе да нисмо некако изазвали такво понашање. Трагајући ми и нађемо да има и наше кривице, да л’ вербалне или неке друге, јер се не дешава да неко добије шамар а да томе није и сам допиринео. Нашавши своју кривицу, ми у свом уму оправдамо онога ко нас је ошамарио и када га следећи пут видимо, ако нисмо сувише поносни него имамо достојанство, нама неће бити тешко да према том човеку наступимо као према пријатељу без лоших осећања. Јер истина у нама неће од сваког погледа на ту особу правити сценарио из пакла. Христос је рекао да праштамо својим ближњима, а опроштаја нема ако наша истина не подржава то. Ми можемо рећи опростио сам, али осећања која гајимо према тој особи сведоче колико је наш опроштај искрен, сеже ли он до наше истине. Све речи поуке које је Христос пренео нама, ако их извршавамо од своје воље а не од морања, ће утицати да дође до промене истине која је у нама и самим тим ми ћемо видети промене у нашим умовима. Сагледавши све то ми видимо да Исусово учење долази од Бога, од онога ко је и створио нас, па самим тим и зна како наш ум функционише. Са разумевањем истине и свога бића ми почињемо да разумемо Бога и увиђамо да је све његовом руком створено. Јер оно шта су руке у овом материјалном свету то је истина у духовном свету. Рукама ми прихватамо или одбацујемо. А истином ми прихватамо или одбацујемо ЖИВОТ.
    Иако као разумна бића ми можемо чути и разумети многе истине, ми сами можемо имати само једну истину. Наша истина је живо биће нашег ума и она не жели да се промени. Ми као врховна свест нашег бића можемо да поверујемо у неку нову истину, али наша истина се неће променити само зато шо смо ми поверовали у нешто ново. Покушаћу на примеру да приближим ствар. Поверовавши у Христове речи, решим да ми ваља чинити добра дела. Видим просјака на улици и кренем да му дам неку парицу; истог трена ми кренуле мисли које су ме убеђивале да то не чиним. Те ја имам породицу, па паре су ми потребне за децу. Па ко зна шта све он има и ко зна колико он зарађује просећи итд. Размислим ја мало о свему томе и видим да нисам учинио никакво добро дело са мислима и осећањима које сам имао.
    Узалуд сам ја поверовао Исусу када се мој ум и истина у мени противе томе. Решим да следећи пут пре него учиним неко добро дело прво се припремим, да смислим лепе мисли којима ћу да изађем на црту овим лошим ликовима свога ума који не поштују моју вољу. Протекло је доста воде Дунавом док у мом уму није заживела истина онаква каквом сам је ја хтео. Да кад хоћу да учиним неко добро да ме мој ум, или боље рећи мој интелект не спутава у томе, већ да је сагласан и да прати моја дела лепим мислима и осећањима. Тако да можемо рећи да обликовање сопствене истине није ни мало лак и брз процес. Није лако бити син Божји и владати царством својих мисли; много је лакше пустити се низ воду; па што на ум то на друм. Али та борба испуњава мој живот смислом, јер знам да радим божански посао. Она даје драж мом животу и чини га достојним живљења.
    Ми се идентификујемо са стварима, људима, догађајима и тако градимо свој идентитет. Ја сам партизановац, ја сам србин, ја сам доктор, ја сам перин брат, ја сам Данијелин муж. И то је такође део наше истине. Остати без идентитета је равно паду у провалију или ходу по жици изнад провалије.
    Када поверујемо у нешто ново што се коси са нашом дотадашњом истином, и пожелимо да изградимо ту нову истину у себи, ми морамо да прођемо изнад бездана. Морамо да напустимо један идентитет и да изградимо други. Оно између је једна велика и страшна провалија, ретки су који се усуде да пођу путем и пређу преко бездана. Сузе прате полазак на пут јер неповратно остављамо део себе.
    Неко би могао да примети да је немогуће променити истину која је везана за неко наше искуство из прошлости. Не можемо се вратити у прошлост да би ту нешто променили. Али нема ни потребе да се враћамо у прошлост јер наша истина није везана за догађај, већ за доживљај тог догађаја. Наиме ми усвојим мислима, у машти можемо поново да доживимо тај догађај, чак можемо да га доживимо на начим на који ми желимо да га доживимо. И с обзиром да наша прошлост кроз истину обликује нашу будућност то се овакве промене требају учинити ради лепше будућности, лепше судбине. Јер наша осећања су градивни материјал, цигле наше судбине. Дух Божји не разуме речи, то је за њега страни језик. Он разуме осећања, јер осећања су његов језик. Христос је рекао да иде време када ће се прави верници молити Богу духом и истином. Дакле видимо да су радосна осећања молитва коју ми упућујемо Богу. А радосна осећања нећемо имати ако нам их не да истина која је у нама.
    Јар шта је живот? Живот је доживљај. А сваки доживљај са собом носи и осећања. Дакле у осећањима су и живот и смрт. Радост, захвалност, љубав, нада, вера су живот а патња, бес, гнев, туга и остала лоша осећања су смрт. А живот је као пиће, и ако не пијемо са извора живота ми умиремо. Као биљка што се полако суши без воде, тако и човек који не пије са извора живота. А истина је извор живота, јер од ње долазе сва наша осећања. И кад размислимо да се наша истина мења у складу са оним шта ми од своје воље радимо, видимо какву штету свом животу наносе они којима је мио неморал. Који лажу, краду, чине прељубу, куну своје ближње, отимају, не праштају, итд.
    https://yadi.sk/i/sECz2vJn3HZUtL

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *