Otpor

Borba za opstanak počinje odbranom.

Strah od svake Imperije je toliki da parališe bilo kakav efikasan otpor. Ako Imperiju ne možemo pobijediti borbom prsa u prsa, možemo se od nje sakriti ili joj pobjeći. Bježati kao Mao Cedung u dugom maršu. Bježati se može od potrošačkog načina života, od sve agresivnijih medija i sakriti se u svoj mali zamak, tvrđavu; u svoju porodicu. Mlade ljude tome treba učiti, jer je stvaranje (i očuvanje) svoje porodice najvažniji cilj, čijim se ispunjavanjem brani od svih iskušenja koja nameće Sistem.
Stoik se postaje učenjem kroz kakva sve iskušenja, muke i probleme,
i na koji način treba proći da bi se dolazilo do stoičkih ciljeva, razvijanja vrline, življenja u skladu sa prirodom i vlastitim razumom. Prvi korak u oslobađanju je odvikavanje od potrošačkog (i kolonijalnog) mentaliteta.
Kampanja smanjenja potrošnje ne odgovara kako SAD, EU tako ni Rusiji, Kini ni bilo kojoj većoj i jačoj državi orijentisanoj na izvoz, već samo odgovara nama običnim ljudima.
Potrošnja dobara bez ograničenja odgovara samo konzumerističkoj mašineriji i njhovim degenerisanim slugama neljudima, androidima. Rat protiv konzumerizma bi prvenstveno trebalo da se odvija na moralnom, kulturnom i unutrašnjem nivou pa tek onda na ekonomskom i političkom.
Bojkot kao i embargo su jedni od najefikasnijih i najbezbednijih načina borbe, zato na njih provokatori nikada ne pozivaju.

Protiv sistema se NE treba boriti na bazi gnijeva, ljutine, mržnje, impulsivnosti, nego sa parolom ‘’tiha voda brege roni’’. Samo uporan tihi rad i odricanje, uz poštovanje svih vlasti i zakona (onoliko koliko one poštuju nas) mogu ličnim primjerom kod ljudi probuditi ljudskost i spašavati ih od nekih posljedica konzumerizma. Konzumerizam je ustanovio ogroman broj pravila da bi se zaštitio, a na one koji ih krše se obrušavaju institucije svom snagom. Da bi se oduprli konzumerizmu, bezbjedno, ljudi moraju poštovati sva ta pravila i više od neljudi ,zato što nemaju patrone, zaštitnike unutar institucija (veze) u policiji, sudstvu…).
Izuzetno mnogo intelektualaca (kod nas i u svijetu), javnih ličnosti vrlo dobro kritikuje vlastodršce, daju fenomenalnu dijagnozu, a onda za terapiju predlažu riješenja koja su ili preblaga (samim tim neefikasna) ili previše rizična i okrutna (niko eksplicitno ne poziva jer se boje), ili sa druge strane, nemaju nikakav predlog za izlaz. Zbog toga sva ta kritika ne samo da pada u vodu, već doprinosi utisku da je stanje nemoguće promijeniti, te da ne treba ništa ni raditi. Isto kao kad doktor pacijentu prognozirajući (koliko mu je ostalo života) ubije nadu za borbom. Kritika najčešće ima samo deklarativan karakter. Njome se koriste samo da steknu veću popularnost
(gledanost, slušanost, rejting)
Stoički otpor je vrlo kompleksan, zahtijevan i dug, ali efikasan i bezbedan. Baziran je prvenstveno na izmjeni ličnog vrijednosnog sistema (stavova, navika, karaktera) pojedinca i pružanju alternativih rešenja. Stoička škola bi trebala pomoći da se otvaraju prodavnice bez štetnih industrijskih proizvoda (alkohol, nikotin, kofein…) u kojima rade vlasnici sa porodicom.
Oni bi bili alternativa monopolističkim trgovinskim lancima. Tu bi se mogle prodavati osnovne potrepštine proizvedene u malim zanatskim radnjama, gdje je većina robe u rinfuzi (manje plastične ambalaže) i zato dosta jeftinija. Najvažniji cilj nije promjena globalnog poretka, već opstanak ljudi i ljudskosti. Borba za opstanak počinje odbranom.

Bez odbrane od agresije nema rata, samo kapitulacija. Za to je neophodna mobilizacija ljudi koji su sposobni i voljni da se bore.
To su najčešće oni koji su na svojoj koži osjetili rat, teške bolesti, destruktivnost sistema, bič kapitalističkih korporacija, ili indiferentnost državnih institucija.

Suština stoicizma nije u traženju opravdanja, već u traženju rješenja.

Podelite ovo:

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Autor i urednik:

Mladen Obradović Bajgut

Srbin, rođen u Kuli 1969. godine. 1991. emigrirao iz Zagreba. Borac u Krajini. Muž jedne žene. Otac tri sina. Dvadeset godina radio kao market developer u korporacijama. Preduzetnik u Novom Sadu. Stoik.