Gubitak instikta

Psiholog Abraham Maslov je tvrdio da ljudi više nemaju instinkte, jer imaju mogućnost da ih nadjačaju u određenim situacijama. On je smatrao da se ono što se zove instinkt često neprecizno definiše.

Knjiga Instinkt (1961.) uspostavila niz kriterijuma koji razlikuju instinktivno od drugih obrazaca ponašanja. Da bi se smatrati nagonskim, ponašanje mora biti:

• a) automatsko,
• b) neodoljivo,
• c) ispoljeno u nekom trenutku razvoja,
• d) izazvano nekim događajem u okolini,
• e) prisutno kod svakog pripadnika vrste,
• f) nemodifikujuće
• g) bez potrebe uvežbavanja (iako organizam može da profitira od iskustva i do tog stupnja ponašanje je moguće modifikovati).                                                                                                                                                                                              Amanda Spink primećuje da se „trenutno u nauci o ponašanju instinkt generalno shvata kao urođeni deo ponašanja koje se razvija bez ikakvog vežbanja ili obrazovanja kod ljudi”. Ona tvrdi da se stav da informacijsko ponašanje koje ima instinktivnu osnovu temelji na najnovijim razmišljanjima o ljudskom ponašanju. Nadalje, ona navodi da su „ponašanja kao što su kooperacija, seksualno ponašanje, odgoj dece i estetika isto tako viđena kao da su se razvila iz psiholoških mehanizama sa instinktivnom osnovom”.

Primer instinkta je utiskivanje ili imprinting (uštampavanje). To je kompleksan odgovor koji uključuje vizualne, auditivne i mirisne signale u okruženju okolnih organizma. U nekim slučajevima, imprinting se vezuje potomke za roditelja, što je reprodukcijska korist za opstanak potomka. Ako potomstvo ima vezanost za roditelja, to je veća verovatnoća da će ostati u blizini pod roditeljskom zaštitom. Vezanom potomstvu su veće šanse da uče iz roditeljskih figura kada je interakcija bliska. Reprodukcijske prednosti su pokretačka snaga na kojoj počiva prirodno odabiranje.

Životno okruženje je važan faktor u tome kako urođeno ponašanje evoluira. Hipoteza Majkla Makola, pozitivnog psihologa, objašnjava da okruženje igra ključnu ulogu u ljudskom ponašanju, kao što su oprost i osveta. Ova hipoteza teoretizira da je raznim društvenim sredinama rasprostranjen isti povod koji izazva ili oprost ili osvetu. Makolova teorija se odnosi i na njegovo viđenje o teoriji igara. U strategiji milo za drago, saradnja i osvete se mogu porediti sa oprostom i osvetom. Izbor između dva rešenja može biti koristan ili štetan, zavisno od toga šta partnerski organizam bira. Iako ovaj psihološki primer teorije igara nema snagu kao direktno merljivi rezultati, on priža zanimljivu teoriju jedinstvenih misli. Sa više biološkog stanovišta, limbni sistem je glavni kontrolni prostor za odgovor na određene stimulanse, koji uključuje različite instinktivno ponašanje. Limbni sistem obrađuje vanjske stimulanse koji se odnose na emocije, društvene aktivnosti i motivaciju, koji propagiraju odgovor u ponašanju. Neka ponašanja uključuju majčinsku brigu, agresiju, odbranu i društvenu hijerarhiju. Ova ponašanja su pod uticajem senzornih informacija: vida, zvuka, dodira i mirisa.

Unutar strukture limbičkog sistema, postoje različita mesta na kojima se moglo uticati na evoluciju ili do toga može doći u budućnosti. Na primer, mnogi glodari imaju receptore u vomerskonosnom organu koji su izričito namenjeni za stimulanse predatora, a koji se posebno odnose na pojedine vrste glodara. Prijem predatorskog stimulansa obično stvara odgovor odbrane ili straha. Parenje kod pacova sledi sličan mehanizam. Vomeronazalni organ i glavni mirisni epitel, koji se zajedno zovu mirisni sistem, otkrivaju feromone suprotnog pola. Ovi signali se šalju na medijalni deo amigdale, koji raspršuje signal na različite delove mozga. Putevi koji su uključeni u urođeno kolo su izuzetno specijalizovani i specifični. U ovaj složen proces su uključeni razni organi i senzorni receptori.

Instinkt je fenomen koji se može istražiti iz mnoštva uglova, kao što su genetika, limbni sistem, nervni putevi i okolina. Postoje nivoi instinkta po molekulskim grupama jedinki koji se mogu dobro proučavati. Izuzetno specijalizovani sistemi su evoluirali da stvore jedinke koje pokazuju ponašanje bez učenja. Urođeno ponašanje je važan i zanimljiv aspekt biološkog sveta, sa kojim ljudi dolaze u svakodnevni kontakt.

Poredak, sistem u kojem živimo konstantno potiskuje prirodne instinkte bombardujući naša čula sa ogromnom količinom mirisa, ukusa, zvukova, pokretnih slika kako bi sa nama lakše manipulisali.

Indijanski poglavica Sijetla je u svom pismu pokazao koliko istančana čula su imali ljudi koji su živjeli u skladu sa prirodom, te da će nam se desiti ono što mi radimo prirodi. Potrošači su tako sve više slični domaćim životinjama (prvi su to primjetili Kinici), sloboda im je sve manje bitna, a puno korito hrane je najviši ideal.